Звучи парадоксално, али Маркс нашег времена је економиста. Мислим на Француза Томаса Пикетија. На неки начин, чињеница да је шампион новог комунизма управо то, економиста, делује као претпоставка да је капитализам остао, прикривајући све. Али оно што не мора да значи је да Пикети заговара тренутни распрострањени конзумеризам. Јер разврат такозваног либерализма не мора увек бити привезан за концепцију капитализма.
У ствари zdrava ekonomska ambicija može se shvatiti kao dodatak, konstrukt društava blagostanja i podsticaj za razvijanje bilo koje aktivnosti (čak i kao razlika za one koji to na kraju zarađuju, ako želite). Ono što se ne može razumeti jeste da se, kao i svi horizonti, zagovara da ambicija mora imati brz put bez ikakvih uslova.
Зато што ту почињу неједнакости и ту настаје обмана с којом се моћници индиректно подвргавају, без напора и сукоба, толико много могућих богаташа који се на крају такмиче у неједнаким условима само због чињенице да нису стигли, управо никада богати .
Zato je kul čitati Piketija i imati ga tamo kao vodećeg ekonomistu da bi shvatio da ne sanjaju svi u njegovom sindikatu da budu savetnici Lehman Brothersa ili dežurnog fonda za lešinare. Biti ekonomista takođe može značiti traženje alternativa za novu oslobođenu ekonomiju samo od njene semantike pežorativnih ekstrema.
3 најбоље препоручене књиге Тхомаса Пикеттија
Економија неједнакости
Истина је да Пикети бар не тражи Нобелову награду за мир или добре вибрације. Његове интелектуалне бриге крећу се ка економској равнотежи на готово научни начин. То несумњиво све указује на одрживост и опште добро, наравно. У ствари, препознавање неједнакости као дела тренутне равнотеже света већ је отворена намера да се на сто стави на сто грубост, па чак и окрутност моћних и мало моћи коју социјалдемократија већ има на табли.
Povećanje nejednakosti koje stvara strastveni i nekontrolisani kapitalizam je velika tema ove knjige. Zašto bi grupa bogatih naslednika imala prihode zabranjene onima koji imaju samo svoju radnu snagu i talenat?
Oslanjajući se na monumentalnu i stalno ažuriranu bazu podataka, distancirajući se od tradicionalnih pozicija i na desnici i na levici, Piketi pokazuje da se nejednakost intenzivirala tokom poslednje tri decenije usled različitih poreskih reformi koje su ublažile poreska opterećenja najbogatijih sektora društvo.
Analizira jaz u prisvajanju viška između kapitalista i radnika, istorijske razlike i među zemljama, posebnosti duboke nejednakosti u svetu rada i efekte različitih strategija preraspodele. Centralna poruka je da je, mimo apstraktnih principa socijalne pravde, neophodna bolja preraspodela jer je nejednakost prepreka razvoju zemalja i društava.
Za ovo nije dovoljno pogledati ko plaća, ili koliko je politika redistribucije umerena ili ambiciozna u svom obimu: potrebno je razmotriti i njen uticaj na ceo ekonomski sistem, i razgovarati o prednostima i nedostacima svake mere.
Tako Piketi procenjuje efektivnost socijalne potrošnje na zdravstvo i obrazovanje, doprinose poslodavaca i socijalne naknade, sisteme penzionisanja, određivanje minimalne zarade, ulogu sindikata, jaz u platama između menadžera i radnika nisko kvalifikovanih, pristup kreditima i Kejnzijanski zamah potražnje. I napreduje sa novim idejama da bi se razumelo kako se stvaraju nejednakosti i izabrala najbolja sredstva za preraspodelu bogatstva.
Капитал и идеологија
Ideologija umesto ideja, to je pitanje bez sumnje. Zato što je veoma različito doprinositi i dodavati ideje za projektovanje svih ideja ka zajedničkom, tendencioznom, zainteresovanom imaginariju. Данашња идеологија је срање јер је одавно подлегла интересима под најнеочекиванијим уценама. Ali istina je i da postoji mnogo one izreke: „ništa novo pod suncem“. A to je da se oblici menjaju, ali ne i krajevi. I Piketi u ovoj dečjoj knjizi otkriva golog cara na zaprepašćenje svih, zaokupljenih prevarom.
Томас Пикети је био у могућности да приступи фискалним и историјским изворима које су различите владе до сада одбијале да понуде. На основу проучавања ових необјављених података, аутор предлаже економску, друштвену, интелектуалну и политичку историју неједнакости, од класних и ропских друштава до модерних постколонијалних и хиперкапиталистичких друштава, пролазећи кроз колонијалистичка, комунистичка и социјалдемократска друштва.
Živeo socijalizam!: Hronike 2016-2020
Постоји она изрека која најављује да ко није био комуниста у младости нема срца, а ко остане комуниста у одраслом добу, нема мозга... Онда су ту и сјајни светионици најпокорније деснице који упућују на њихов одлазак из социјалистичке идеологије. њихове младости као план спасавања једне секте. Али доказ је да нам алтернатива не иде добро. У суштини, зато што тренутно предложени капитализам предлаже да живимо са неограниченим ресурсима у сталном расту. А нема ни неограничених ресурса нити можемо прерасти преко понора...
«Da su mi 1990. rekli da ću 2020. godine objaviti zbirku hronika pod naslovom Живио социјализам! Мислио сам да је то лоша шала. Pripadam generaciji koja nije imala vremena da bude zavedena komunizmom i koja je postala punoletna primetivši apsolutni neuspeh sovjetizma“, kaže Tomas Piketi u neobjavljenom predgovoru ove zbirke njegovih mesečnih kolumni objavljenih u Монд од септембра 2016. до јула 2020.
Devedesetih je bio više liberalan nego socijalista, ali trideset godina kasnije smatra da je hiperkapitalizam otišao predaleko i da moramo razmišljati o prevazilaženju kapitalizma, u novom obliku socijalizma, participativnom i decentralizovanom, federalnom i demokratskom, ekološkom i feminističkom. .
Ове колумне, заједно са графичким приказима, табелама и додатним текстовима аутора, и које представљају синтезу мисли једног од најважнијих економиста нашег доба, одражавају како ће се стварна промена, „партиципативни социјализам“, тек догодити kada građani povrate alate koji im omogućavaju da organizuju sopstveni kolektivni život. Osim toga, oni predstavljaju iscrpan pregled svih važnijih ekonomskih, političkih i društvenih pitanja novijeg vremena, od funkcionisanja EU, Bregzita, povećanja nejednakosti, snage Kine i novih osovina svetske moći. najnovija zdravstvena i ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa.
