Испод његовог изгледа доброг момка, Антонио де ла Торе нас увек на крају изненади својим немогућим мутацијама. Међу Јавиер Гутиеррез, Луис Тосар и сам Антонио ужива у шпанској филмографији која верује, у тумачењима попут ова три, велики део своје додатне вредности. Више пута инсистирам да није исто кренути од класичног галантног изгледа него ићи кроз уобичајенији имиџ. Али физичка осредњост има своје предности. А то је да су трансформације увек много веродостојније. Још више у великим глумцима попут ових.
En el caso de Antonio de la Torre sorprende más si cabe por lo que indicaba al principio. En las entrevistas se nos representa un tipo amable, sin posibles aristas de personalidad a la vista (vamos, como cualquiera de nosotros, tapando filias y fobias en nuestras relaciones sociales). Pero frente a la cámara se desata el monstruo, el tipo atormentado o el héroe improvisado. Así que cuando nos topamos con una de sus películas no queda otra que aferrarse fuerte al sofá o a la butaca para emprender el viaje de la mutación y el desconcierto.
3 најбоља препоручена филма Антонија де ла Тореа
Краљевство
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:До сада најбоља мутација коју сам видео код Антонија де ла Тореа. Бескрупулозни политичар се окренуо од центрипеталне силе политике ка погибији. Можда Мануел није био онај злогласни тип какав коначно јесте, кога срећемо када се већ трансформише у чудовиште које бежи из лова.
Pero las cosas son así en política. Como bien indica la película, los reyes caen y los reinos continúan. La incesante sensación de hartazgo frente a una clase política de aquí o de haya que tan solo está para el medro y el lucro indecentes. La evidente noción de que, como le dijo Churchill a un advenedizo parlamentario, los enemigos políticos no están en la bancada de enfrente, sino detrás, acechando para disponer ellos mismos de la corona.
Para ser político hay que tener tragaderas, espaldas anchas y fe para rezar a la diosa impunidad que confunde sus principios para extender a cualquier forma de obrar. Sumándole la benevolencia de un sistema extremadamente garantista incluso ante las evidencias delictivas más notorias, queda la idea de que tipos como Manuel nunca caen, sino que se transforman en nuevos hombres y mujeres con distintos nombres, pero con sucias herencias con las que capear…
En la persecución por la verdad, todas las mentiras del político son mucho más que ese cabalgar contradicciones asumidas para las huidas hacia adelante que son los pactos y acuerdos. Porque una cosa es fingir por el bien del partido y otra bien distinta es mentir para tapar bajo la alfombra los muertos y las ambiciones que crecen al cobijo del poder, transformando a todo político en su sombra.
Између живота и смрти
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Чини се да је филмска каријера Антонија де ла Тореа кратка у Шпанији и са овим спектакуларним трилером кренуо је у освајање француског говорног подручја. Филм у коме се Антонио претвара у Леа Кастанеду, возача метроа који чека један од оних бескрајних обрта из саме природе свог лика.
Прекретница за разбијање тромпе л'оеил-а Леовог постојања је самоубиство његовог сопственог сина. Смрт коју је уживо видео и сам Лео и пре које не може ништа да уради. Под плаштом крајње драматичне околности, почиње да се расплиће оно друго што прати велике психолошке заплете.
Можда је у смрти његовог сина скривена освета. И тада ће Лео морати да остави маске иза себе и изађе из скровишта да се упркос свему суочи са непомирљивом прошлошћу. Није да је то потпуно оригиналан аргумент. Мислим на протагониста који живи други живот након што је населио другу кожу. Поента је да Антонио де ла Торе све чини ближим, као интензивнијим. Док откривамо лабаве крајеве, откривамо да једном нема шта да се изгуби и да насиље може бити једини облик правде.
КСНУМКС Гроуп
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Филм у коме се истиче једна од Антонијевих најбољих врлина. Његов карактер се увек креће у анксиозности која иде од његовог рицтуса до његовог става. Јер полицијски инспектор Рафаел као да губи оно што је био да би постао друга особа. И да наставимо у јазу, на челу полицијске јединице за борбу против дроге, процес је управо супротан од онога што би требало пратити.
Al otro lado está Mario Casas, un joven policía llamado Ángel reflejado en el espejo de lo que fue Rafael cuando empezaba a enfrentarse a un sórdido mundo del hampa que nunca olvida sus cuentas pendientes. El Grupo 7 necesita de nuevos tipos sin conciencia, más al estilo de Ángel que de Rafael. Uno desubicado y el otro en pleno crecimiento dentro de un grupo que también sufre de tentaciones para incumplir con sus labores de control del tráfico de drogas.
Bajo esa sensación de proximidad con hechos reales, la interpretación de Javier de la Torre nos asoma al difícil ajuste de lo moral, el desempeño policial y las posibles extralimitaciones que llegan desde diversos frentes, por posibles pactos con mafias o por corruptelas internas que pueden ubicar al policía en medio de la tormenta perfecta.