Само добро дело писац који је пио из обе културе, од миленијумске кинеске цивилизације до симболичних дана данашњице Сједињених Држава.
То је случај Пеарл С. Буцк, плодан писац и благословљен неким од најважнијих награда у светској књижевности, попут Нобелове награде 1938.
Највећа пажња у светској причи додељена јој је због њеног огромног рада на зближавању култура, због исцрпног знања о најосновнијим слојевима кинеског народа у које су је родитељи мисионари одвели убрзо након рођења и где је живела до многих деценијама касније.
У комерцијалнијем или барем популарнијем аспекту, Пулицерова награда је такође препознала у овој натурализованој америчкој писцу (сине куа нон награде) њену наративну способност да састави мозаик човечанства који је удаљен у физичком колико је близак у духовним. Његов роман Добра земља је на крају постао феномен без премца за књижевну тему и стил који је био прилично далеко од најпопуларнијих жанрова тог тренутка.
И тако, чак и до данас, Пеарл С. Буцк остаје читав и поново објављен аутор широм света. То је оно што добра књижевност има, што се на крају испоставља непролазним ...
3 најбоље препоручене књиге од Пеарл С. Буцк
Источни ветар, западни ветар
Нема боље књиге ове ауторке која би пронашла ону синтезу на коју је алудирала на почетку овог поста. Од када се свет почео повезивати, откако су мапирани оквири наше планете и интеракција је постала незаустављива, културе су се почеле испреплетати, а понекад и сударити са вируленцијом ...
Најбогатије породице у Кини почетком XNUMX. века могле су открити како се старим начелима њихових веровања и обичаја могу замерати нови приступи са те западне стране света.
Још више када је она која испољава ову привлачност према различитом кћерка. Зато што Кве-лан треба да упије вестерн како би одржао на површини све што у суштини жели за свој живот и своју будућност. А међу тим ветровима љуља се крхка суштина људског представљена у младој ћерки моћног праоца ...
Добра земља
Пеарл С. Буцк је био изузетан познавалац кинеске културе и историје, са тим појмом потпуне аутентичности онога ко заиста познаје све особености понашања и веровања која су векована вековима, па чак и миленијумима.
Роман са темпом, па чак и звуком који евоцира старе оријенталне духовне струје, где се душа љуља, не без патње због сопствених контрадикција, већ знајући ставити најважније на прво место, тај мистични спој душе са земљом, са породица., са елементима.
Култура која се на известан начин такође морала суочити са фаталношћу судбине коју су обележили владари који су добро знали да искористе ту веру у пасивном отпору, то поверење у будућност које ће обновити све у овом или следећем животу.
Све док се темељи већине уметнутих веровања не заврше због неправде и револуција не позове из дубине очаја ...
Мајко
Признавање феминизма као попречног покрета у целом свету чин је правде за све оне жене у околини патријархата веома различите природе, али увек као облик јарма за све жене.
Мајка овог романа нема баш јасно име, намерно ширећи идеју о било којој мајци кинеске домовине средином XNUMX. века. Привидни патријархат је у многим случајевима у последњој инстанци матријархат.
Јер се подудара да најугроженија бића боље развијају домишљатост неопходну за преживљавање. Кинеска мајка у руралном окружењу требало би да буде основно издржавање породичне структуре, највеће могуће богатство тада би се показало као цвет судбине за дежурног патријарха ...
