Los 3 mejores libros de Alex Michaelides

Hay países o regiones con una gran cantera de autores del género de turno (no podemos obviar al noir nórdico como paradigma). Pero también encontramos, por el contrario, a escritores de países sin cantera que acaban siendo la parte por el todo y sobresaliendo са својим именом као заставом. Управо зато што излази из пустоши незнања међу читаоцима широм света о том мање популарном пореклу.

Кипарски Алек Мицхаелидес Он више нема на чему да завиди другима из своје генерације попут њега. Јуан Гомез Јурадо, si miramos de puertas hacia adentro. Y eso que Michaelides apenas ha dado comienzo a su carrera literaria, asentándose en el suspense más despiadado, en los giros ingeniosos y en la tensión que avanza desde el desconcierto fronterizo con el miedo.

No podía ser de otra forma para un narrador acostumbrado, hasta su primer gran éxito en novela, a escenarios más tangibles como guionista de cine. Pero es que la literatura es lo que tiene, no se depende de nadie, ni productores, ni actores, ni presupuestos ingentes para efectos especiales, ni licencias de rodaje. Todo nace de la imaginación y desde ahí se extiende a unos lectores ya encandilados con esas oscuridades propuestas por Michaelides.

Изван природне љубави сваког ноир писца према криминалцу, Михаелидесов рад је на крају о трилерима изнутра ка споља, почевши од страхова и тензија испод коже његових ликова. Нерешени случајеви тако иду паралелно са животима њихових протагониста. Сви његови романи су слагалице варљивих делова, гигантски лавиринти о кривици, тајне и друге мапе судбине оних за које се чини да ће их мрак прогутати. Пропаст која се дешава пред нашим очима непосредно пре него што их видимо у вестима са својом језивом причом. Дакле, да, коначно можемо до детаља знати морбидне детаље онога што се дешава на тој дивљој страни...

Најбоље препоручене књиге Алекса Михаелидеса

Тихи пацијент

Правда скоро увек тражи компензацију. У случају да се то не може учинити, па чак и ако се може на неки начин надокнадити, али нека штета превлада, она такођер има казну као оруђе. У сваком случају, Правди је увек потребна објективна истина из које се могу квалификовати неке чињенице.

Али Алициа Беренсон није вољна да каже ништа просветљујуће пред доказима који је непогрешиво упућују на убиство њеног мужа. Без сведочења оптуженог, правда увек као да шепа. Још више за друштво које зачуђено посматра жену чије запечаћене усне ништа не објашњавају, не разјашњавају ништа. А тишина, наравно, буди одјеке радозналости широм Енглеске.

Ако почетна радња већ позива тај посебан и фасцинантан осећај неизвесности на интроспективан начин према лику Алице, док Тхео Фабер покушава да задире у те запечаћене мотиве, радња поприма све већу напетост.

Алициа Беренсон и њене околности као студијска база за овог психолога решене су да расветле. Угледни уметник са наизглед нормалним животом. Све до тог клика у мозгу, након чега је услиједило пет хитаца у главу њеног мужа ... Затим тишина.

Theo llega hasta la cárcel en la que Alicia cumple su condena. El acercamiento a la mujer, evidentemente no es nada fácil. Pero Theo tiene sus herramientas para ir atando algún cabo, tirar de algún hilo desde ese silencio como refugio, pero del que todo humano debe salir de vez en cuando como animal en su madriguera. No solo las palabras transmiten información…

Док Тео не размисли о томе да зна све. Зато што он, једина особа која се приближава, спуштајући се у бунар Алицијине психе, почиње да се плаши да ће и он остати без светла пред застрашујућом последњом истином која га може чекати и која ће све узнемирити.

Тихи пацијент, Алек Мицхаелидес

Тхе Маиденс

El término doncella suena tan arcaico como siniestro porque incluso apunta a la visión de la sexualidad femenina como un trofeo. Y porque despierta esa aberrante sensación de la masculinidad como una perversa noción de superioridad. Una superioridad de la que puede desprenderse la aviesa idea de que ellas le pertenecen. Porque sólo él es capaz de guiarlas y convencerlas para que se entreguen en cuerpo y alma…

A sus treinta y seis años, Mariana intenta recuperarse de la pérdida de Sebastián, el gran amor de su vida, ahogado durante unas vacaciones en una isla griega. Ella trabaja en Londres como terapeuta, pero cuando su sobrina Zoe, la única familia que le queda, la llama desde Cambridge para contarle que Tara, su mejor amiga, ha sido brutalmente asesinada cerca de la residencia de estudiantes, decide acudir en su ayuda.

Тамо упознаје Фоску, харизматичног професора класичне филологије. Професор одржава студијску групу са веома одабраним бројем ученика, све лепих и из елитних породица, чији је део била Тара: Девојке. У спаваћој соби младе жене, Маријана проналази разгледницу са стиховима на класичном грчком који захтевају жртву. Ускоро ће се у кампусу појавити лешеви других Маидена са ископаним очима и са ананасом у рукама, а Маријана не само да ће морати да се суочи са разрешењем ових злочина, већ и са духовима сопствене прошлости.

Бес

Las emociones más antagónicas y su fatal encuentro en los polos. Too much love will kill you, como decía el bueno de Freddy Mercury. Nada más cierto y nada más conocido por quienes consigue llegar a lo más extremo del amor, allí donde la vida duele y desgasta, tan solo de pensar que pueda darse la existencia sin ese otro ser amado. La locura entonces no es otra cosa que la razón, que como diría Heine, ha tomado la firme determinación de volverse loca.

Esta es la historia de un asesinato. O quizá esto no sea del todo cierto. En el fondo, es sobre todo una historia de amor. Lana Farrar es una antigua estrella de cine, un icono de la moda admirado durante años. Desde que su marido falleció, vive reclusa en su mansión de Londres. Cada año invita a sus amigos más íntimos a escapar del clima inglés y pasar la Pascua en su idílica isla griega privada, un pequeño islote de lujo azotado por un poderoso viento que los lugareños llaman «la furia».

Cuando la furia deja al grupo atrapado en la isla sin poder salir, las viejas amistades acaban sacando a flote el odio, la envidia y el deseo de venganza reprimidos durante años. Y, de repente, alguien desaparece. Así se inicia un juego de encerronas y trampas, una batalla de ingenio llena de giros y sorpresas que desemboca en un final inolvidable donde resuenan los ecos del temible The Grove, el célebre hospital psiquiátrico de La paciente silenciosa.

оцени пост

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.