3 најбоље књиге ненадмашног Хавијера Маријаса

Без обзира да ли сте за или против, било је лепо налетети на јавну личност каква је већ нестала Јавиер Мариас. Писац који се није удружио у пост-истина и њена центрипетална моћ око једне мисли, као парадоксални појам либертаријанизма. Само (да, са квачицом, дајте РАЕ -у на ово) ова класа људи може се побунити са свог положаја интелектуалног светионика да синтетише нешто профитабилно у овом еуфемистичком, тенденциозном друштву, мрачне подмуклости.

Истина је да кад год пишем о томе Јавиер Мариас, као у случају његовог романа Берта Исла, на крају упућујем на друге типове карактеристика његовог јавног аспекта. И тиме не желим да кажем да се нужно слажем са оним што би он могао да каже у сваком тренутку.

Није ствар у проналажењу тотема да би се избегли нови идеолози. Ради се о откривању, у лику који је нападнут јер је отворио уста да изрази шта мисли, ко је и даље способан да иде против струје упркос новим осудама Твитера, медија и оних који патримонизују добро и казну. они који се усуде да одступе...

Гледајући по страни карактер, идемо на ствар, фокусирајмо се на та 3 романа који за мене чине подијум књижевног стваралаштва Хавијера Маријаса који је чак звучао као Нобелова награда за књижевност, на веће огорчење и огорченост многих салономрзаца и малих мозгова.

3 најбоље књиге Јавиера Мариаса које препоручује

Томас Невинсон

Роман се састоји од онолико унутарпричи и стога од потенцијалних разграната колико у њему живе ликови. Добро познајете Јавиер Мариас, решен да поврати а Тхомас Невинсон те маглине потенцијалних протагониста на милост и немилост приповедачеве маште. И тако отприлике Берта Исла имају за циљ серијску или барем другу прилику да затворе нерешена питања.

Када се ствари овако десе, из неочекиване снаге новог протагонисте (о коме сам писац као да открива неслућене нијансе), нова ствар коју треба испричати буди фасцинацију самог писца. Фасцинација преточена у интензивну, снажну причу, одлучујућу у својој радњи и одлучујућу у најтрансценденталнијем појму који се повезује и са својим нефикцијским делом...

"Ја побегао образован до древни, и никада мислио сам да они су отишли ​​у наредите а тог дана ће убити уна жена. Ат жене које не познајем додир, нису погођен, нису чини штета«

Два човека, један у фикцији, а један у стварности, имали су прилику да убију Хитлера пре него што је започео Други светски рат. На основу ове чињенице, Јавиер Мариас истражује доњу страну "Нећете убити". Да су ти људи можда требали да га убију Фирер, Да ли је могуће то учинити против некога другог? Као приповедач из Томас Невинсон, "Можете видети да убијање није тако екстремно, нити толико тешко и непоштено ако знате ко."

Томас Невинсон, супруг Берте Исла, пада у искушење да се врати у тајне службе након што је био одсутан, па му се предлаже да оде у град на сјеверозападу земље како би идентификовао особу, пола Шпањолке и пола Сјеверне Ирке, која је учествовала у нападима ИРА -е и ЕТА пре десет година. Ми смо 1997. Наредба носи печат његовог двосмисленог бившег шефа Бертрама Тупре, који је преваром већ условио његов претходни живот.

Роман, изван свог заплета, дубоко је размишљање о границама онога што се може учинити, о мрљи коју избегавање већег зла скоро увек доноси и о тешкоћи да се утврди шта је то зло. На позадини историјских епизода тероризма, Томас Невинсон је такође прича о ономе што се дешава некоме коме се већ све догодило и коме се очигледно ништа друго није могло догодити. Али, док нису завршени, сваки дан стижу ...

Сутра у битци мисли на мене

У великој мери у односу на горе поменуто, овај роман нас позива да учествујемо у емотивној конструкцији ликова који би итекако могли бити ми, суочени са искривљеним огледалима нашег постојања и наше стварности.

Заносна прва реченица овог романа већ говори много, можда и превише: „Нико никада не помисли да може да иде у сусрет мртвој жени у наручју и да више неће видети њено лице чијег се имена сећа“.

То се дешава приповедачу, Вицтору Францесу, телевизијском сценаристу и "црном" или "писцу духова", задуженом за писање говора важних и неуких људи. Недавно разведен, позива га на вечеру у своју кућу Марта Теллез, удата жена чији муж путује и мајка двогодишњег детета.

Након галантне вечере, мушкарац и жена одлазе у спаваћу собу где се, „још напола обучена и напола разодјевена“, почиње осјећати лоше све док не умре и умре у шокантној сцени.

Ово необуздано неверство тако постаје нека врста „чаролије“, са врло стварним и непосредним проблемима: шта учинити са лешом, обавестити или не обавестити, шта учинити са мужем, шта учинити са уснулим дететом, каква је разлика између живота и смрти.

Тако почиње лоше

Ми смо равнотежа између жеља и морала, све до данас и вероватно до нашег последњег дана као цивилизоване врсте. Зло почиње када равнотежа посустане и ми смо изложени ономе што јесмо с друге стране ...Тако почиње лоше прича интимну причу о дугогодишњем браку, коју је испричао њен млади сведок када је већ потпуно одрастао човек.

Јуан де Вере први посао налази као лични секретар Едуарда Муриела, некада успешног филмског редитеља, у Мадриду 1980. Његов посао му омогућава да уђе у приватност породичне куће и буде посматрач мистериозне брачне беде између Муриел и његове супруга Беатриз Ногуера.

Муриел га упућује да истражи и извуче свог пријатеља из полуживота, доктора Јоргеа Ван Вецхтена, о чијем су недоличном понашању у прошлости стизали гласине.

Али Хуан се неће ограничити на то и предузеће сумњиве иницијативе, јер су, како сам признаје од зрелих година, млади људи одложили душе и савест. Тако ћете открити да не постоји незаинтересована правда, већ да је она увек загађена личним озлојеђеношћу и вашим жељама, те да су сви опрости или казне произвољни.

„То је књига о жељи, као једном од најјачих мотора у животу људи, која понекад доводи до надјачавања сваке лојалности, обзира, па чак и поштовања у опхођењу с другима. Још једна од тема романа је некажњивост и произвољност опраштања и неопраштања. Како идеја правде коју људи захтевају понекад има много везе са тим да ли сам чин утиче на нас или не. "

Други сјајни романи Хавијера Маријаса ...

Црно прошло време

Роман заснован на шокантном реализму, црна позадина времена је све што видимо када помислимо да се крећемо ка нечему... Мало је могао да замисли аутор овог „лажног романа” да ће својим делом Све душе поставити свет у покрету.који је спавао или који је прошао само кроз Црну прошлост времена која се обично скрива и не види.

Свет у који се све уклапа, незамисливо и оно што судбина носи, невероватност и милост, авантура и несрећа, залутали метак у Мексику и проклетство у Хавани, једнооки пилот плаћеник коме је смрт увек пролазила, и застрт сећања на приповедача који постаје мистериознији што више размишља и прича.

Глас Хавијера Маријаса је овде снажнији него икад, као да је то „хировит и непредвидљив глас који сви знамо, глас времена када још није прошао или се изгубио и можда зато чак није ни време“.

Вероватно сте пропустили Твоје лице сутра трилогија. У неким другим прегледима или одабирима дела већ сам коментарисао да ми се више свиђају поједина дела, књиге су заувек затворене упркос могућим отвореним завршетцима. Беспрекоран завршетак изазива више одјека него било који други крај за који се очекује да ће се вратити као нови почетак.