Простори слободе, Јуан Пабло Фуси Аизпуруа

Простори слободе
Кликните на књигу

Било је време када су се уметност и култура кретале према диктату ауторитета. Прилично гнев на врхунцу многих других које је починио Франков режим. Контрола свих народних израза била је део те доминације над савешћу људи у овој земљи.

Није потребно путовати у средњи век да бисте наишли на овакву стварност, начин живота цензурисан у свом креативном заплету, како је Салвадор Цомпан добро испричао у свом роману Данас је лоше, али сутра је моје. Почињемо од година након победе Франковог режима, тоталитарне државе коју подржава Црква да у народну машту убаци идеологију оптерећену пропагандом и потчињавањем.

Али, стигле су шездесете године и разлике са Европом која је већ узимала маха у смислу друштвених и индивидуалних права почеле су да буде илузије и отпор. Уметност, никада тако нужно компромитована, тражила је своје канале да свету открије прећутну истину.

Захваљујући дослуху уметника свих врста, Шпанија је чекала чучећи да скочи у живот и обоји се чим се ситуација променила због гурања остатка континента. Култура је имала много посла пред собом да ослободи становнике ове земље од таме до светлости, од гнушања до демократије (када је ова реч још имала смисла)

Промена менталитета кувала се изнутра, између културног окружења које је тајно контактирало, које се уротило да победи зло, које је погодовало нападу на моћ, тишини оружја, повратку исељеника и обештећењу жртава (у овом другом смо и даље се врте ...)

Занимљива књига за разумевање како и где је направљена права транзиција, она која се помера из базе, она која приморава политичаре да постигну споразуме, она која тера краљеве да признају ту врсту заједничке круне која је била парламентарна монархија)

Сада можете купити есеј Простори слободе, нова књига од  Јуан Пабло Фуси Аизпуруа, овде:

Простори слободе
оцени пост

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.