Духови ватре

Ватрени духови победник 2007

Књижевни часопис «Агора». 2006. Илустрација: Вицтор Могица Цомпаиред.

Ноћ је обележила своје црне сате уз тихо пуцкетање дрва у ватри. Орао је гледао на коцки упутства за борбу у зору, али се његов магијски осећај ипак није манифестовао, без вести од великих духова Сиукса.

No podía ser que los viejos indios muertos le hubieran abandonado aquella noche, cuando la decisión del ataque al Fuerte San Francisco estaba en sus manos. Los otros seis sabios esperaban alrededor del fuego su señal; alguno de ellos empezaba a levantar la vista. Sus ojos rasgados, de donde partían sus siniestras pinturas de guerra, buscaban la misma perplejidad de sus compañeros.

A la espalda de los privilegiados sabios, los guerreros aguardaban impacientes las arengas de sus ancestros y sus revelaciones sobre el enemigo. El semblante de estos guerreros producía espanto; sus ojos brillaban al capricho que la danza del fuego ejecutaba en el fondo de sus pupilas; las mismas pinturas que las de sus mayores, dibujaban en ellos trazos desgarrados de muerte. Se aplicaban también tales distinciones en sus fornidos pechos y sobre los tensados músculos de sus brazos cruzados.

Та лепота и његова мрачна церемонија настала су због чињенице да је магијско знање око ломаче племену Орао дало ратну надмоћ над многим другим племенима. Борба тих неумољивих ратника Сиукса рођена је из природне експанзивне тенденције. Лов у планинама и риболов на Рио Плати више нису били довољни за пуну егзистенцију. Неопходно номадизам натерало их је да се рашире по ливади.

Сиукси су се те ноћи састали управо усред простране прерије. Заједно су формирали џиновски круг око ватре. Тако су избегли непрестано звиждање ветра у долини. Снажна струја ваздуха која је ударила голим леђима ратника стационираних изван људског прстена и лагано, филтрирана кап по кап, дошла до ломаче.

En el centro de todos permanecía Águila, disimulaba su creciente nerviosismo inspirando hondo, como si estuviese cerca del trascendental encuentro. Sin embargo, permanecía plenamente en su estado físico. Sentía perfectamente sus piernas entrecruzadas y sus codos apoyados sobre las rodillas. Notaba como la dura piel de bisonte rozaba la piel de su espalda y apretaba sus axilas. Escuchaba, veía y percibía el fuego ascendente, el tejido ondeante del cuerpo de la combustión, su color, su calor.

Уз велико запрепашћење, Орао је поново подигао глас у призивању. Суочени с таквим поступком, благи жамор неразумевања више се није могао отклонити. Никада раније три пута није морао да зове духове Орлом.

Међутим, неколико секунди касније, духови су стигли, и то са необичном снагом. Ветар, кога је претходно зауставила гомила, дизао се над свима њима, попевши се до централне рупе и тачним ударцем угасио ломачу. Жеравица је лебдела около, светла, али без ватре. Све гласније гласине најављивале су надолазеће збуњеност у изненадној мрачној ноћи.

“!!Los espíritus quieren hablar!!” gritó Águila con una estruendosa voz que se extendió por todo el valle, deteniendo el cuchicheo atropellado y cualquier atisbo de movimiento. Cuando su eco se detuvo, la nada se extendió con el disfraz negro de la noche. La inmensidad del valle parecía haberse enclaustrado por esa extraña cercanía de la noche cerrada, donde algunas manos violentadas por los sucesos se extendían para palpar sólo elementos misteriosos.

En la inmensidad cautiva por la tenebrosidad ni siquiera el viento soplaba, ni un ápice. Tan solo las estrellas podían contrastar que se encontraban a campo abierto. Por unos segundos nada se oyó, nada se vio, nada ocurrió. Un inefable presagio recorría eléctricamente las tinieblas, transmitiendo una corriente de manifiesta inquietud dentro de esa exclusiva serenidad de los hechos impredecibles.

Светлост ватре поново је сијала тамо где је била угашена, осветљавајући само Орла са оштром црвенкастом нијансом. Сви су могли да виде старог визионара. Његова фигура привукла је дугу сенку у облику троугла.

Духови су те ноћи дошли са непознатом силом. Шест мудраца са страхом је погледало ту посебну посету која је поседовала њиховог великог визионара. У осталом, све се догодило као и увек, пећински глас извана допирао је кроз грло Агуиле:

„Сутрашња зора ће донети челичне птице које ће бацити ватру на све велике градове. Мали бели човек ће владати светом и желеће да истреби неке расе са лица земље. Логори смрти биће његове последње казне. Доћи ће године смрти, лудила и уништења на старом непознатом континенту ”.

Águila transmitía el incomprensible mensaje mientras sus manos ciegas palpaban el terreno, en busca de una de las ramas esparcidas todavía en brasas. Cogió una de ellas por el extremo intacto y se dirigió el rescoldo a su antebrazo derecho.

„Морате зауставити белог човека, жиг његове војске је лажни крст чије су руке савијене под правим углом. Учини то пре него што буде прекасно ... заустави га пре него што буде прекасно. "

Након тих последњих речи, ватра је поново угашена и Орао се срушио леђима на земљу. Када је осталих шест мудраца поново запалило ватру, Орао је показао свастику на руци, није схватио њено значење, али су га духови прогласили злом.

Los sabios anunciaron que ya tenían la señal, en aquel amanecer debían enfrentarse sin temor al hombre blanco para acabar con su signo. Los guerreros bailaron alrededor de la hoguera. Horas después, con el albor, muchos de ellos morirían infructuosamente a manos de los potentes rifles Winchester, antes de llegar siquiera a aproximarse al Fuerte San Francisco.

Al terminar la masacre, el fuerte viento de los espíritus volvió a levantarse, silbó furioso por el asesinato de sus hijos. Hasta que los pechos desnudos de los guerreros, yacientes y ausentes de aliento, fueron enterrados por el polvo.

Ninguno de aquellos Sioux supo que su primer enfrentamiento en batalla contra el hombre blanco, provisto de armas de fuego, era una causa perdida. Creyeron que los espíritus les habían animado a la lucha. El mensaje de la hoguera había sido claro para ellos.

Pero los espíritus no hablaban de esa batalla, ni siquiera de cualquier batalla que pudieran los Sioux conocer en toda su vida. El mensaje se había adelantado muchos años, hasta 1939, fecha en que estalló la Segunda Guerra Mundial de la mano de Adolf Hitler.

оцени пост

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.