1862 – 1937... Када је Скорсезе снимио филм о роману аутора Едитх Вхартон „Doba nevinosti“ je bilo zato što je u ovom delu pronašao onaj paradoksalni prizvuk između najnutrašnjijih tvrdnji i onih sa korsetom društvenih konvencija.
Iz te ideje eksplodirala je napetost između romantičnog i gnusnog u filmu sudbine koja se udaljava zbog nemogućnosti donošenja odluka u skladu sa osećanjima.
Ali pored anegdota o Skorsezeu koji služi kao uvod, Рад Едит Вортон блиста због свог израза моралних ограничења у Њујорку da to još nije bio kosmopolitski centar koji će postati, jer se držao tradicionalnog pred postepenim dolaskom kulturnog mešanja koji ga danas identifikuje i koji je tada poslužio za dalje zatvaranje društvenih krugova dobro uspostavljenih elita .
Иако Њујорк није цела његова библиографија, он је постао главно окружење за његове најбоље романе. Њујоршки сет са драгоценошћу ове ауторке која осмишљава задивљујуће сценарије тог времена, где такође оцртава личности протагониста узнемирујућим ивицама, не заборављајући ону неопходну тачку феминизма која је можда била вентил за бекство за њене личне прилике.
Ali najzanimljivije je da u mnogim od njihove priče, takođe nabijene ironijom i kiselim humorom, nalazimo refleksije sa sadašnjošću. I jeste da takve ljudske priče o protivrečnostima između najintimnijih sfera i spoljašnjih smernica moralnog i društvenog uvek ostaju na snazi.
3 najbolja preporučena romana Edit Vorton
Доба невиности
Nevinost se očigledno proširila na sve oblasti radi najmirnijeg prihvatanja moralnih standarda koji su tražili svoje ovekovečenje među višim društvenim sferama u novom svetu koji se već opirao skučenosti i nametanjima.
Grofica Olenska kao najneočekivaniji pokretač ovog prelaska u slobodnije prostore svesti. Ali svaka tranzicija je teška za pionire. Olenska će u svoju viziju života uvući nesuđene stanovnike starih moralnih standarda koje je predvodio Njulend Arčer. Zato što Arčer voli ili misli da voli Mej Velend. U stvari, više je nego verovatno da su je mogli voleti bez daljeg razmatranja da Olenska nije ušla u njihove živote. Među cenzurisanim se oslobađa strast, kao što se uvek dešava sa svim što je zabranjeno.
Arčerova egzistencijalna muka ukazuje na taj raskid sa svime, dok svet nastavlja da kuje zaveru protiv njega od same njegove supruge Mej Velend, koja možda ne želi da svog muža izloži velikim dilemama, već nastoji da održi poredak stvari. U svetu koji je ukazivao na velike promene u novom dvadesetom veku koje se naziru na horizontu, čini se da sve destabilizuje, od posebne strasti kobnog trougla do vrednosti mnogih drugih društvenih razmatranja.
Usidjelica
Kratak roman nabijen intenzitetom sažetka. Njujork iz 1850. priprema se i ukrašava za jedno od venčanja godine ili veka.
Ralstoni se, u skladu sa upotrebom i običajima porodica užeglog evropskog porekla, spremaju da ovekoveče liniju koja kontroliše ekonomiju, ali koja žudi za klasizmom tipičnim za plemićke titule koji se snabdevaju većom privrženošću tradicionalnom. I naravno, to što buduća nevesta, Šarlot Lovel, stigne u danima pre događaja sa manom koja je nespojiva sa veličinom veze, može biti pogubno.
Лоша савест тера Шарлот да све призна својој рођаки Делији, великој референци њујоршког класицизма тог тренутка. А заједничка тајна је одговорна за нагризање свега. Јер поштовање према шефовима се простире и на моралну сферу за Делија. А узнемирујућа исповест се шири као мрачни предзнак о данима који долазе. Али представа мора да се настави, императив укрштања између породица фаворизује затварање очију.
Međutim, moraće negde da izvire razočarenje, ona vrsta izdaje Šarlote koju će Delija smatrati svojom. Ništa gore za feminizam od žene ukorenjene u ono što bi trebalo da bude i šta nikada ne bi trebalo da se desi. Jer tada je sukob serviran i nikada neće prestati do svog najkrvavijeg kraja.
The Bunner Sisters
Једном ћемо напустити елитистичко окружење Њујорка с краја 19. века и путовати у срце Менхетна да упознамо две старије сестре, Ен Елизу и Евелину, које напредују са својом малом галантеријском радњом у комшилуку.
Na njen rođendan, En poklanja Evelini sat kako bi njena sestra mogla da ga ponosno nosi i kojim će oboje bolje kontrolisati radno vreme u svojoj maloj radnji. Mali detalj poklona služi autoru da razvije klupko koji skače iz posebnog bratskog odnosa prema čitavom društvenom univerzumu velikog grada koji se stalno menja, a još više 1892. koji je sa vrtoglavicom gledao na taj dvadeseti vek posmatran iz perspektive savremenosti i strahova od velikih promena.
У сестрином љубазном гесту, у нама се буди сумње и енигме, упризорене богатим обичајима тог времена и великог Менхетна оптерећеног милионима унутар-прича у том великом људском мравињаку на обали Атлантика.
Занимљиво магнетичан роман из малог, из детаља који је изједначен, уравнотежен и истовремено подржава велико ткање живота и обичаја тог времена. Мала прича која као да излази из бурмутије зачињене деветнаестим веком и која на крају постаје велика Пандорина кутија за цео велики град.
