3 најбоље књиге Алана Бенета

Дар креативне свестраности налази се у Алан Беннет један од његових најплоднијих представника. Зато што се дело овог енглеског аутора креће између позоришта, биоскопа, телевизијских серија, радија, позоришта и, наравно, књижевности.

Са том солвентношћу којом само креатори који прже креативни геније знају да се крећу и који су понесени бригама без страха од промене регистра, Бенет је свој књижевни утицај остварио кроз есеје, биографије и романе. Тражим блиско поређење, неко као Давид Труеба Својом разноликом креативном палетом око биоскопа, есеја или романа, могао је, с временом, да оцрта сличну креативну путању.

У овом посту фокусирамо се на онај део Бенетове фантастике, на његове најистакнутије романе који су управо постали његово најновије дело, можда са намером да његове радње стекну ону основу проживљеног, искуства, додане вредности писца. са неупоредивим културним и виталним пртљагом.

Иако је истина да овај одељак фикционализоване фикције није место где се аутор осипа на даљи развој, његов кратки роман фетиш формат увек постиже жељени ефекат синтезе његових хуманистичких, готово филозофских идеја, не губећи из вида склоност ка инсценацији унутар врста надреализма за сликање хумора, збуњености и ексцентричности.

3 најбоља препоручена романа Алана Бенета

Необичан читалац

Изабела ИИ као протагониста кратког романа о књижевности. Заплет немогућих сценарија и егзотичан заплет да у отуђености од резултата останемо трудни. Јер сваки лик који није на свом месту почиње тако што нас побеђује у ометању.

Que la reina de Inglaterra acabe entrando en una biblioteca ambulante junto a la zona de servicio de palacio nos desubica nada más empezar. Desde la casualidad que la conduce hasta ese pequeño espacio repleto de libros se desencadena en una introducción al paraíso de la lectura que para la reina pasa por ser ese descubrimiento de cualquier lector naciente.

Pese a lo curioso de la propuesta, y gracias a la sutileza del autor, no encontramos una sátira en esta novela corta pese a disfrutar, eso sí, del humor propio de las situaciones desconcertantes. Aprovechando la alienante sensación de ver a la reina siendo ilustrada por un plebeyo entregado a los fogones de palacio y a la lectura en sus tiempos libres.

A la postre se trata de una guía hacia el gusto lector que puede picar a cualquiera en el momento preciso, con esa sensación del gran descubrimiento, del poder de la literatura frente a cualquier condición social. Porque si algo es poderoso y transformador es el descubrimiento de esa sabrosa sensación de la imaginación desparramándose sobre escenarios, conceptos, ideas y espacios de libertad jamás imaginables, menos aún para una monarca entregada a monotonías vacuas en lo espiritual con ínfulas de eternidad visto desde fuera.

Необичан читалац

Дама у комбију

Чак и сећања на одређене виталне околности Бенетовог постојања попримају ту магичну измишљену трансмутацију. Начином приповедања и чињеницама увезеним из њихове стварности.

Зато што је појава госпођице Шепард, са њеним комбијем и њеном одвојеношћу од света, у Бенетовом животу представљена тачком новине у којој је сваки дан госпођице Шепард који је Бенет приметио поглавље ужурбаности живљења у друштву актуелном. Истина је да прво неслагање произилази из протагонистице са њеним животом у старом комбију, без већег циља од преживљавања из дана у дан, са том филозофијом између луцидности и узнемиравања. 15 година Бенет је на крају сместио госпођицу Шепард у своју шупу.

Pero desde esa primera intención de solidaridad acabó descubriendo una voluntad de observación, de análisis de aquella mujer marginada que si bien no le reportó una teoría sociológica, si lo magnetizó para acabar escribiendo este libro. Una obra que magnifica, desde lo excéntrico, a una gran representante de la supervivencia frente a la vorágine. Una persona detenida, al margen, alejada de la fuerza centrípeta que lo mueve todo en sociedad. Y, sin embargo, Bennet nos descubre en Shepherd esa visión privilegiada, ese foco de quien observa desde fuera y es capaz de ofrecer matices singulares sobre la chirriante inercia social.

Дама у комбију

Две не баш пристојне приче

Dos mujeres de mediana edad, con sus vidas construidas desde los cánones, con los cimientos oportunos para levantar la vida como debe ser. Pero deber ser nunca es del todo «ser».

Госпођа Доналдсон је могла да проведе остатак свог живота без већих промена, испуњавајући своје обавезе као вечна жалосница под надзором своје ћерке. Али мало по мало она сама бежи од тих обавеза нормалности да би се отворила открићу постојања без даљег условљавања. Због економске нужде, он налази посао у болници и натопљен је тим обилним хуманизмом који извире из болести које мењају призму живота.

Y tal como ella también su casa empieza a cobrar vida para superar la muerte de su marido. La llegada a su casa de estudiantes que alquilan una habitación terminará por liberarla de muchas cosas. La otra historia indecente es la de la familia Forbes, con el estigma de una madre que marca el devenir de todos. Quizás su marido y su hijo Graham quisieran dejar de estar bajo ese paraguas que en lugar de librarlos de la lluvia les cubre el sol.

En la oscuridad de su paraguas, la señora Forbes no es capaz de imaginar las ansias de luz de los dos hombres de su casa con los que comparte ese pacto infranqueable de las buenas apariencias. Pero en cuanto un rayo acabe por iluminarlos, el chorro de luz cegadora puede despertar nuevos mundos en las vidas de los tres.

Две не баш пристојне приче
5/5 - (11 гласа)

1 коментар на „3 најбоље књиге Алана Бенета“

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.