3 најбоље књиге Адама Загајевског

Прозни аспект суштински песник Загајевски Такође произилази из те намере да се пружи улепшана визија света. Да ли чак и у трагичној представи да су само песници у стању да сублимирају ка етеричној кривици и болу.

И наравно, онај ко је више проза него стихови, увек остаје уз најуже и најсажетије књиге пасуса. Више него кратким редовима садашње песме, тако лепе, тачне и способне да се приближе вечности колико и моја непослушна неспособност да је опазим.

Али Загајевски има дар говора. Без сумње. У свом настојању да романизује свој живот, да укаже на есеј из искуства и на метафизику из сећања, нуди нам књиге за нас који смо немоћни у лирици. И онда да, да трова, мелодија или атрофирани стих стижу да нападну изненађене читаоце његових дела.

3 најбоље препоручене књиге Адама Загајевског

У лепоти других

Лепота је увек ванземаљска. Песнику је нешто потребно да тако и буде. Јер кад се лепота приближи и постане ваша, све истопите у блато или се истопи у дим. Како време пролази, проживљено се може на неки начин идеализовати набоље, барем писати о ономе што је изгубљено са несумњивим осећајем да се та лепота која је остављена никада неће вратити.

Књига мемоара и дневник У лепоти других данас се може сматрати ремек-делом великог савременог пољског писца Адама Загајевског. Написана сјајном прозом великог прозног писца и песника, ово је једна од оних књига које могу да очарају читаоца од првих страница.

Одбрана поезије и медитација о историји; слике живих градова и портрети познатих и анонимних људи; мали есеји о великим темама и збирка афоризама, који се ту и тамо могу сакупити током читања; лирски албум у коме аутор репродукује и коментарише неке композиције омиљених песника.

Белешке на маргинама књига које се читају концентрисаним читањем; утисци изазвани усрдним слушањем музичких дела или зачуђеним размишљањем о сликама великих мајстора: све ово ?? и још много тога ?? јв.орг ср У лепоти других.

У лепоти других

Два града

Европа XNUMX. века представљала је чудна идентитетска путовања међу народима. Искуства Загајевског пружају визију потпуне чудности о способности људских бића да отуђе своју следећу пуку случајност.

1945. године, када је Адам Загајевски имао четири месеца, његов родни град (Лвов) је укључен у састав СССР -а, а његова породица је приморана да се пресели у бивши немачки град (Гливице) који је Пољска управо припојила. У Европи обележеној тоталитаризмом, контрадикцијама и искорењивањем, ти људи расељени против своје воље постали су имигранти који, ипак, никада нису напустили своју земљу.

Из тог искуства произилази ова луцидна, истинита и храбра рефлексија, која покушава да уједини два пола која ова два града представљају: онај митског простора, иако изненађујуће домаћег, топлог и гостољубивог, и пола непријатељске и невелике стварности, која зна ако је симболички приказ песничке напетости.

Два града

Мало претеривање

Благо претеривање, најличније дело Загајевског, није аутобиографија за употребу, већ дигресиван, афористички текст, нека врста дневника без хронолошког реда у којем песник дели са читаоцем епизоде ​​своје личне историје (из Другог светског рата Рат и депортација његове породице након окупације Пољске на сахрани Јосипа Бродског у Венецији) испреплетени утисцима о историји Европе, рату и идеологији, као и о књижевности и уметности који су највише обележили његову каријеру.

Поезија је благо претеривање све док од ње не направимо свој дом, јер тада постаје стварност. А онда када га напустимо - јер нико у њему не може заувек боравити - то је опет благо претеривање. И то је да је за Загајевског поезија оно благо померање стварности које омогућава да се живот претвори у уметност.

Мало претеривање
5/5 - (23 гласа)

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.