3 najbolje knjige Sergia del Molina

Godine 2004. intervjuirali su me u Heraldu de Aragón za objavljivanje jednog od mojih romana. Bio sam tako uzbuđen zbog obećanja o naslovnici cijele stranice. Tako sam došao i upoznao jednog mladića Sergio del Molino, con su grabadora, su boli y su cuaderno. A puerta cerrada en un cuartucho, aquella lánguida entrevista de encargo inapetente acabó, como suele ocurrir en esos casos en los que el personaje no es el ídolo del periodista de turno, como un frío encargo.

Da, taj dječak, nešto mlađi od mene, nije baš djelovao kao radost vrta. Pretpostavljam zato što je započeo svoju profesiju kao novinar, ili zato što mu se nije dalo intervjuirati pisca Mindundi poput mene, ili zato što je bio mamuran, ili jednostavno zato.

Poanta je u tome da sam, kad je Sergio počeo sa svojim pitanjima, uvodima, asocijacijama i tako dalje, već otkrio da zna mnogo o književnosti. Činjenica je da mi je ta poleđina za pisca nadobudnog pisca uvijek olakšavala pamćenje njegovog imena i lica mamurnog ili apsolutno profesionalnog mladog novinara, ovisno o novinarskoj paradigmi koju svaki evocira.

Prošlo je dosta godina i sada je on taj koji se tu i tamo podvrgne brojnim intervjuima s više ili manje oštrim novinarima kako bi raspravljao o već otvoreno priznatom književnom djelu. Dakle, danas je moj red da pregledam one knjige autora koje smatram najboljima u njegovom stvaralaštvu.

3 najbolje preporučene knjige Sergia del Molina

Nijemci

La Historia no existe. Es algo así como una abstracción, una línea temporal cargada de adornos del imaginario humano que estructura en épocas. La cuestión es apuntar a las intrahistorias. Pequeños pasos por el mundo de vidas intensas que componen anécdotas que acaban transformando.

Sergio del Molino se ha entregado a esa causa de reverdecer una pequeña gran historia que sustenta muchos otros devenir más populares, más divulgados como pasajes históricos de primero orden. Pero la realidad tiene ese sustrato sine qua non, ese suelo donde hacen pie todas las circunstancias que, de una u otra forma, parten de puntos ignotos, de kilómetros cero tan fantásticos como este.

En 1916, en plena Primera Guerra Mundial, llegan a Cádiz dos barcos con más de seiscientos alemanes provenientes de Camerún. Se han entregado en la frontera guineana a las autoridades coloniales por ser España país neutral. Se instalarán, entre otros sitios, en Zaragoza y formarán allí una pequeña comunidad que ya no volverá a Alemania.

Entre ellos estaba el bisabuelo de Eva y Fede, quienes, casi un siglo después, se encuentran en el cementerio alemán de Zaragoza en el entierro de Gabi, su hermano mayor. Junto con su padre, son los últimos supervivientes de los Schuster, una familia que llegó a formar un importante negocio de alimentación. Pero en los tiempos que corren el pasado siempre puede regresar para levantar ampollas.

Con una intriga que crece página a página, Los alemanes trata uno de los episodios más vergonzosos y menos purgados de la historia de España: cómo los nazis refugiados aquí en un retiro dorado activaron el neonazismo en Alemania. Con sutileza alumbra el infierno que puede llegar a ser, en ocasiones, la familia, y deja en el aire dos preguntas incómodas: ¿Cuándo caducan las culpas de los padres? ¿Llega hasta los hijos la obligación de redimirlas?

Ljubičasti sat

Ako postoji knjiga ovog autora koja nadilazi književnu da dosegne mnogo veću ljudsku dimenziju, to je bez sumnje to. Preživjeti dijete je činjenica protiv prirode, najokrutniji događaj za logiku i ljudski osjećaj.

Ne mogu zamisliti kao otac što mora značiti izgubiti tu vezu ne samo s najvjernijom ljubavlju nego s idejom budućnosti. Nešto se mora slomiti unutra kad se ovako nešto dogodi.

A pisanje knjige za dijete koje nema treba imati neopisivu vježbu prema nemogućem lijeku, prema minimalnom olakšanju ili u potrazi za transcendentalnim placebom napisanog, poput stranica koje će trajati u vremenu koje je više pripadalo sin dotičnog pisca. (Ja zasigurno poznajem više njih koji su se suočili s tim zadatkom pisanja, usamljeničkom djelatnošću u kojoj ga ima, čak i više zbog odsutnosti tako dubokih odjeka).

Naravno, ne može se zalaziti u osnove koje vode ovakvu priču, ali istina je da taj ljubičasti sat, koji se razvija između tuge i potrebe za preživljavanjem, na svojim prvim stranicama nalazi reflektirajuću preambulu koja zaokružuje povijest neizvjesnost pred neizbježnom smrću i pretpostavku njezina konačnog dolaska.

To je početak čitanja i suočavanje s iskrenošću jezika koji udari između metafora i retoričkih pitanja koja se sudaraju s najokrutnijim sudbinama.

Prazna Španjolska

U svom romanu Ono do koga nikoga nije briga, i pod velikim istraživačkim radom intuitiranim u obilju detalja, Sergio del Molino ponudio je scenografiju između manira i satirike.

U ovom eseju on spašava taj pojam Španjolske koja je pod diktaturom bila društveno i moralno protustrujna, ali koja je u biti ponovila bijeg iz ruralnog u urbano, pretvarajući gradove u mračne zaostatke demografskog bunara koji je bilo teško oporaviti. Migracijski učinak napuštanja gradova nastavlja se do danas, unatoč velikim mogućnostima povezivanja za sve vrste pitanja.

Analiza ove knjige postavlja temelje za razumijevanje veličine depopulacije koja neka unutarnja područja pretvara u prave civilizacijske pustinje.

Dekadencija također može imati svoj šarm, a ta prazna Španjolska dala je mnogo od sebe da sastavi književni, pa čak i kinematografski imaginarij koji je u suprotnosti s drugom urbanom stvarnošću. No, tužna trenutna stvarnost je da izgleda da prazna Španjolska ne daje više od sebe.

Ostale preporučene knjige Sergia del Molina

Izgled ribe

Prazna Španjolska, prethodna knjiga Sergia del Molina, predstavila nam je razorenu, a ne razarajuću, perspektivu evolucije zemlje koja je od ekonomske bijede prešla u neku vrstu moralne bijede.

I naglašavam razorenu perspektivu jer se egzodus ljudi iz gradova u grad dogodio sa slijepom inercijom, poput one magarca i mrkve ... I odjednom, iz tih blata, stižu ta blata.

Prazna Španjolska predstavila nam je lik Antonija Aramayone, profesora filozofije razočaranog kontradikcijama života i koji se sprema izaći iz foruma ovoga svijeta. Od njega se razgranao taj sada mitski esej koji je izašao prošle godine.

Pa, to odjednom, u ovom novom knjiga Izgled ribe, Antonio Aramayona vraća se književnom životu s većom istaknutošću. Učiteljevo učenje o integritetu, napretku, potrebi da se uvijek traži nepravednost i poštivanje samog sebe, savršeno se uklapa u praktički autobiografski prostor autora.

Mladost je ono što imaju, impregnirani svim onim dobrim načelima koje prenosi odgovarajuća osoba, vođeni malo više od zdravog razuma, poštovanja i vlastite istine, na kraju su žigosani stvarnošću koja čeka zrelost već preusmjerenu prema konvencionalizmu i njegovom oportunizmu .

Na kraju postoji točka prepoznavanja izdaje koja će rasti i sazrijevati. Sve što je u krvi dogovoreno u mladosti završi razmazivanjem poput mokre tinte na stranicama vlastitih knjiga. Uvijek postoji ljutnja i pojam da ćemo se u svakom trenutku, ako se okladi, vratiti dijelom sve ono što smo bili.

Izvjestan Gonzalez

Četrdeset godina je prošlo od prvog trijumfa socijalističke stranke na općim izborima (listopad 1982.) i dolaska na vlast mladog seviljskog odvjetnika Felipea Gonzáleza, koji je 2022. navršio osamdeset godina.

Izvjesni González pripovijeda ključni trenutak u povijesti Španjolske: tranziciju, prateći biografsku nit njezinog velikog protagonista. Lik Felipea Gonzáleza je okosnica priče, ali njen fokus je Španjolska koja u manje od jedne generacije prolazi od masovne i jedne stranke do napredne demokracije i potpune europske integracije. Biografija dokumentirana svjedočanstvima iz prve ruke, kronikama, bibliotekom novina i pulsom pripovjedača koji je ispričao današnju Španjolsku kao nitko drugi.